Watermelon-Serbia.com

Poreklo

Lubenice (Citrulus vulgaris) potiču iz Afrike gde se i danas mogu naći poludivlje i divlje forme. Ima dosta podataka koji navode na zaključak kako lubenica izvorno potiče s ruba pustinje Kalahari. Poznati istraživač David Livingstone 1850 godine ju je tamo našao u izobilju!

Zemlja lubenice je Kina jer je i sada jedan od najvećih proizvođača. Tokom 13 stoleća Maori su lubenicu doneli u Evropu gde je i danas ima u svim toplim klimatima, a putem robova - otišla je u Ameriku.

Na osnovu podataka USDA za 1997 godinu, lubenica se kultiviše u 90 zemalja sveta pa i u našoj. Vrlo je ukusno vodenasto voće, tamnozelene ili šarene kore i crvene ili žute sredine, težine do 10 kg i više. Energetska vrednost u 100 grama iznosi 88 kJ (21 kcal). Zbog velikog sadržaja vode odlično gasi žeđ. Povoljno deluje na rad organa za varenje i izlučivanje vode iz organizma.

O lubenicama

Za ishranu se koriste sveži plodovi u fazi fiziološke zrelosti, veoma prijatnog i osvežavajuceg ukusa. Pored upotrebe u svežem stanju, plodovi se mogu preraditi u sirupe, sokove, džemove, slatko i dr. Iz semena lubenice ekstraktuje se kvalitetno ulje bogato vitaminom D. Po ukusu i hranljivoj vrednosti lubenice su ravne najboljim vrstama voća.

Lubenica deluje osvežavajuce - gasi žed, otklanja umor i popravlja raspoloženje starih i mladih, daje energiju, radni elan takoreći - podmlađuje. Utiče na brzo izbacivanje mokraće i čišćenje organa za varenje. Preporučuje se u ishrani ljudi sa bolestima srca, krvnih sudova, bubrega, žuči i jetre, ali ne svih. Veoma je korisna hrana za obolele od hroničnog hepatitisa. Olakšava tegobe ljudi sa kamenom u žuči, bubrezima ili bešici, utiče na rastvaranje i izbacivanje istih, sprečava formiranje novih. Veoma je korisna u ishrani ljudi svih doba starosti. Olakšava metabolizam, normalizuje crevnu floru i peristaltiku. Ove uloge ostvaruje svojim kompleksnim hemijskim sastavom. Bogata je vodom, 85-93%, a 7-15 % sadrži suve materije i to su uglavnom šećeri od 6 - 14 %. Sadrži još i minerale i vitamine i vrlo malo belančevina. Od vitamina sadrži karotine, vitamine grupe B i malo vitamina C. Da bi se zadovoljila dnevna potreba čoveka u C vitaminu potrebno je da se pojede svega 500 g. lubenice. Od minerala sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, kalcijum, cink, gvožđe i bakar. Dobar je izvor beta karotena i likopena. Lubenica spada u izvanrednu dijetetsku i lekovitu namirnicu.

Lubenice se dele na rane, srednje rane i kasne sorte i hibride. Zatim po težini dele se na sitne, srednje i krupne lubenice. Po boji kore mogu biti žuto - bele boje u tipu "carlston greja", tamno zelene boje u tipu "suger bebi" i šarene u tipu "crimson sweet" - a, kao i potpuno žute. Razvrstane su zatim na sorte i hibride, kao i na diploidne i triploidne ili besemene lubenice. Takođe se razlikuju po boji mesa, te imamo lubenice sa belim mesom za slatko, sa žutim mesom i crvenim koje su najviše zastupljene. Diploidne lubenice se po veličini semena dele; sa sitnim, srednjim i krupnim semenom, a zatim sa žutim, braon i crnim.