Ovaj vid proizvodnje omogućava ranije prispevanje za 10-15 dana. Sejemo u prvoj nedelji aprila. Pri temperaturnim kolebanjima od 7°C (noć) - 25°C (dan) nicanje biljke traje 10-12 dana umesto uobičajenih 4-8 pri stabilnoj temperaturi od 25° C. Česta greška na samom početku se dešava kada krećemo sa proizvodnjom rasada u negrejanim plastenicima. U hladnim uslovima seme sporo niče a povrh svega kada je supstrat ili smeša baštenske zemlje ili stajnjaka suviše zaliven tokom isparavanja (evapotranspiracije) suvišne vode dodatno se snižava temperatura.

Za uspešnu proizvodnju lubenica jedan od najbitnijih faktora je dobro uzgajen i okaljen rasad lubenice. Zbog toga se velika pažnja poklanja plastenicima u kojima se rasad uzgaja. Prvo konstrukcija plastenika, mora biti odgovarajuća za tu namenu. Plastenici moraju biti okrenuti na odgovarajuću stranu sveta. Mora se u istim obezbediti dobra ventilacija, dodatna zasena od sunčevih zraka, mikroorošivači za stvaranje povećane vlažnosti vazduha i ono najvažnije - grejanje podloge na kojoj se nalazi rasad. Najlon folija se posebno odabira za ovu namenu, a pre otpočinjanja proizvodnje rasada pristupa se dezinfekciji plastenika.

Današnja proizvodnja rasada lubenice se obavlja isključivo kalemljenjem plenke lubenice na podlogu vrg-tikve koje pripadaju vrsti (Lagenaria vulgaris) jer su ogledi i praksa pokazali da lubenice koje rastu na korenu vrga daju mnogo bujnije vreže, imaju mnogo veći broj grana, listova i plodova, pri čemu su plodovi krupniji i slađi. Ovome doprinosi jača usisna moć korena vrga jer prodire u dublje slojeve i tako dolazi do vlage. Korenov sistem je mnogo razvijeniji i otporniji na bolesti kao što je Fusarium, a bolja ishrana utiče i na povećanu otpornost vreža i lišca lubenice prema gljivičnim bolestima. Pored očigledno pojačane ishrane preko korena, postoji i poseban afinitet između ove dve vrste biljaka koji deluje kao stimulans na razvoj lubenice. Moguće je da lubenica svojim hormonima i bioenergijom povoljno deluje na razvoj korena vrga, tako da to rezultira u vidu jakog vegetativnog hibrida. S obzirom na to da vrg preko korena obezbeđuje samo vodu i minerale, a lubenica u lišću stvara sve druge organske materije, ukus i miris plodova ne odstupaju od onih sa sopstvenog korena, čak su i bolji.

Ovome treba dodati da smo razvili jedan poseban metod odgajanja kalemljenih biljaka, tako da smo doprineli jačanju korena vrga formiranjem na stablu vrga adventivnog korena, a pored toga tu su i razna pozitivna iskustva u pogledu kalenja rasada i pripreme za iznošenje na otvoreno.

U zadnjih nekoliko godina radili smo na metodi kalemljenja bez zakidanja zaperaka u kasnijem periodu. U praksi se pokazalo da se ovako prilagođena podloga vrg-tikve bez zaperaka mnogo bolje ponaša u razvoju sa plemkom lubenice, da je kalus-spojno mesto mnogo jače i otpornije na bolesti, recimo na alternariju. Drugo, da je biljka u boljoj kondiciji jer nema rasipanja zelene mase na zaperke, a i korenov sistem je znatno snažniji.