Prva stranica Posaljite nam E-mail English version
 
 
Saznajte vise o Porodici Ignjatovic Zanimljivosti vezane za lubenice Proizvodnja lubenica Proizvodnja rasada za lubenice Zanimljive fotografije Vasi komentari o sajtu Kako da nas kontaktirate
Proizvodnja iz rasada
 

Ovaj vid proizvodnje omogućava ranije prispevanje za 10-15 dana. Sejemo u prvoj nedelji aprila. Pri temperaturnim kolebanjima od 7°C (noć) - 25°C (dan) nicanje biljke traje 10-12 dana umesto uobičajenih 4-8 pri stabilnoj temperaturi od 25° C. Česta greška na samom početku se dešava kada krećemo sa proizvodnjom rasada u negrejanim plastenicima. U hladnim uslovima seme sporo niče a povrh svega kada je supstrat ili smeša baštenske zemlje ili stajnjaka suviše zaliven tokom isparavanja (evapotranspiracije) suvišne vode dodatno se snižava temperatura.

Nakon nicanja temperaturu u plasteniku  treba postepeno sniziti sa početnih 25°C na 14-16° C tokom noći. Danju kada je oblačno na 15-18°, a kada je sunčano 20-23°C. Razlog je sprečavanje izduživanja nadzemnog dela biljke. Relativna vlažnost vazduha u objektu gde se gaji rasad treba da je 70-80%. Veoma je bitno da se objekat može brzo provetravati. Na taj način pored regulisanja temperature smanjivanjem vazdušne vlage sprečavamo i pojavu mikoza (gljivične bolesti). Preduslov visokog prinosa pri ranoj proizvodnji nam je pre svega kvalitetan rasad.

Pri sunčanom vremenu temperatura se u plasteniku zbog ''efekta staklene bašte'' naglo povećava. Ako je rasad gajen na toploj leji dobijamo dodatnu temperaturu (fermentacijom stajnjaka). Kumulativnim efektom ova dva toplotna izvora (sunce i stajnjak) u zatvorenom plasteniku dobijamo temperature preko 60°C kada se rasad jednostavno ''skuva''. Štetni su i gasovi koji se oslobađaju fermentacijom stajnjaka. U praksi više je propalo rasada lubenica zbog pregrejavanja usled slabe ventilacije nego zbog niskih temperatura.

Ceo tekst o iskustvima iz prakse gajenja lubenica Dipl. Ing. Miroslava Bedova pročitajte ovde.

Rasad

Za uspešnu proizvodnju lubenica jedan od najbitnijih faktora je dobro uzgajen i okaljen rasad lubenice. Zbog toga se velika pažnja poklanja plastenicima u kojima se rasad uzgaja. Prvo konstrukcija plastenika, mora biti odgovarajuća za tu namenu. Plastenici moraju biti okrenuti na odgovarajuću stranu sveta. Mora se u istim obezbediti dobra ventilacija, dodatna zasena od sunčevih zraka, mikroorošivači za stvaranje povećane vlažnosti vazduha i ono najvažnije - grejanje podloge na kojoj se nalazi rasad. Najlon folija se posebno odabira za ovu namenu, a pre otpočinjanja proizvodnje rasada pristupa se dezinfekciji plastenika.

Današnja proizvodnja rasada lubenice se obavlja isključivo kalemljenjem plenke lubenice na podlogu vrg-tikve koje pripadaju vrsti (Lagenaria vulgaris) jer su ogledi i praksa pokazali da lubenice koje rastu na korenu vrga daju mnogo bujnije vreže, imaju mnogo veći broj grana, listova i plodova, pri čemu su plodovi krupniji i slađi. Ovome doprinosi jača usisna moć korena vrga jer prodire u dublje slojeve i tako dolazi do vlage. Korenov sistem je mnogo razvijeniji i otporniji na bolesti kao što je Fusarium, a bolja ishrana utiče i na povećanu otpornost vreža i lišca lubenice prema gljivičnim bolestima. Pored očigledno pojačane ishrane preko korena, postoji i poseban afinitet između ove dve vrste biljaka koji deluje kao stimulans na razvoj lubenice. Moguće je da lubenica svojim hormonima i bioenergijom povoljno deluje na razvoj korena vrga, tako da to rezultira u vidu jakog vegetativnog hibrida. S obzirom na to da vrg preko korena obezbeđuje samo vodu i minerale, a lubenica u lišću stvara sve druge organske materije, ukus i miris plodova ne odstupaju od onih sa sopstvenog korena, čak su i bolji.

Ovome treba dodati da smo razvili jedan poseban metod odgajanja kalemljenih biljaka, tako da smo doprineli jačanju korena vrga formiranjem na stablu vrga adventivnog korena, a pored toga tu su i razna pozitivna iskustva u pogledu kalenja rasada i pripreme za iznošenje na otvoreno.

U zadnjih nekoliko godina radili smo na metodi kalemljenja bez zakidanja zaperaka u kasnijem periodu. U praksi se pokazalo da se ovako prilagođena podloga vrg-tikve bez zaperaka mnogo bolje ponaša u razvoju sa plemkom lubenice, da je kalus-spojno mesto mnogo jače i otpornije na bolesti, recimo na alternariju. Drugo, da je biljka u boljoj kondiciji jer nema rasipanja zelene mase na zaperke, a i korenov sistem je znatno snažniji.

 
Design by IBC, Copyright 2005 Watermelon-Serbia.com All Rights Reserved.